Paradajz u plasteniku. Plastenička proizvodnja paradajza ostvaruje se u dva perioda, rana prolećna proizvodnja i rana jesenja proizvodnja. S toga, plastenik je iskorišćen tokom cele godine. Predkultura ranoj prolećnoj proizvodnji obično je salata, a ranoj jesenjoj je krastavac. Bolja kombinacija je : salata – paradajz – krastavac.
Proizvodnja rasada
Rasad – paradajz se proizvodi u toplim lejama, kontejnerima, tresetnim kockama. Proces proizvodnje rasada traje 60-65 dana. U 1 gr. semena nalazi se prosečno 260 – 350 semenki zavisno od hibrida.Tokom proizvodnje rasada treba voditi računa o temperaturi, vlazi, zdravstvenom stanju biljaka i provetravanju.
Priprema plastenika za sadnju
Prvi korak je detaljno čišćenje ostataka od prethodne kulture. Svi sakupljeni biljni ostaci se iznose van plastenika i uništavaju paljenjem. Ako je dezinfekcija obavljena pre predkulture ista se NE ponavlja, a ako nije vrši se dezinfekcija plastenika. Pre obrade zemljišta postavi se žičana armatura iznad redova za koju se kasnije veže pvc vezivo uz koje se vodi biljka. Po postavljanju žičane armature po površini se razbaca stajnjak i mineralno đubrivo za osnovnu obradu i to 10 t stajnjaka na 1.000 m2 i 80 – 100 kg mineralnog đubriva NPK 7:14:21 ili 8:12:26. Razbacano mineralno i stajsko đubrivo se zaore na dubini 25-30 cm, potom se vrši predsetvena priprema kako bi se unešeno đubrivo što bolje izmešalo sa zemljom. Na pripremljeno zemljište se razbaca zemljišni insekticidi i plitko inkorporiraju. Na ovako pripremljenom zemljištu vrši se markiranje redova i sadnih mesta.
Sadnja
Sadnja se obavlja u dvorede trake 80 – 60 x 40, tako što se razmak između traka koristi kao put, a razmak između redova za zalivanje biljaka ( sistemom kap po kap ). Sadnja rasada paradajz sa 5 – 6 razvijenih listova se obavlja tako da se biljka zasadi 2 – 3 cm dublje, tj. da se na supstrat iz saksija ili kocku nanese sloj od 2 – 3 cm zemlje. Ukoliko je rasad prerastao i izdužio se, sadnja se obavlja dublje, tako da se u zemlju unese i deo stabla. Nakon sadnje biljke se dobro zaliju. Biljke se sutradan još jedanput zaliju sa nešto manjom količinom vode. Da bi se izbeglo izduživanje biljaka, i pospešila oplodnja prve rodne grane, biljke se ne zalivaju u narednih 15 dana. U ovoj fazi treba obratiti pažnju na relativnu vlažnost vazduha, i treba da bude od 60 – 65%, a temperatura 18 – 20oC.
Održavanje paradajza u vegetaciji
U periodu od sadnje do početka berbe stalno treba kontrolisati temperaturu i vlažnost vazduha. Objekat se svakodnevno treba provetravati.
Prvo prihranjivanje obavlja se 15 – 20 dana nakon sadnje i to kombinacijom NPK 7:14:21 + KAN-a. Posle dodavanja ovog đubriva vrši se plitko okopavanje s tim da se oko biljke nagrne dodatnih 3 – 5 cm zemlje. Zalivanje se obavlja svakih 10 -12 dana sa 20 – 30 l vode/m2. Posle zalivanja objekat obavezno provetravati. Naredna prihranjivanje se obavljaju svakih 15 dana.
Pinciranje je veoma bitna operacija, a sastoji se u zakidanju svih bočnih izdanaka, tako da rast nastavlja samo jedan glavni vrh koji se vodi uz žicu do željene visine. Kada postignemo određeni broj rodnih grana pristupa se zalamanju vrha. Time prestaje dalji rast biljke. Pojavom prvih zrelih plodova vrši se odstranjivanje donjih listova i to tako da se list u jutarnjim satima povlači prema gore, lako puca i stvara veoma mali ožiljak. Obrano lišće obavezno izneti van plastenika i spaliti. Ovom operacijom se povećava provetravanje u donjim etažama biljke, a ujedno se odstranjuje potencijalna zaraza biljaka.
Berba se obavlja kada plodovi uđu u biološku zrelost, a to je prvom pojavom crvene boje.
Nada Lazovic – Djokovic, dipl. ing. PSSS Vranje